Pred no­vo­go­di­šnji kon­cert u Mik­se­ru, Aca Sel­tik je za MON­DO go­vo­rio o to­me za­što je ro­ken­rol iz­gu­bio bit­ku na TV-u, ko­li­ko je ne­do­sta­ja­lo da bu­de na Pje­smi Evro­vi­zi­je i šta mi­sli o ri­ja­li­ti pro­gra­mi­ma.
Pr­vi dan no­ve, 2016. go­di­ne obič­no je „mr­tav”, jer se svi opo­ra­vlja­ju od no­ći ko­ju če­sto na­zi­va­ju „naj­lu­đa”.
Ali, 1. ja­nu­ar 2016. go­di­ne ne­će bi­ti do­sa­dan. Ako ne zna­te gdje će­te i šta će­te sa so­bom, on­da bi­ste mo­gli da posjetite Mik­ser ho­u­se, jer će ta­mo svi­ra­ti Orthodox Celts, a to zna­či do­bra za­ba­va, ska­ka­nje u rit­mu „kelt­skih” to­no­va, po­ne­ko pi­vo...
Ka­da bi­ste mo­gli, gdje bi ste vo­lje­li naj­vi­še da svi­ra­te, ko­ji vam je neo­stva­re­ni san u tom smi­slu? Pred ko­jom pu­bli­kom, ili u kom gra­du...?
- Ge­ne­ral­no, Gla­zgov, i to is­toč­ni, na­rav­no, na pr­vom mje­stu, em zbog Sel­ti­ka, em zbog to­ga što je tu vje­ro­vat­no ap­so­lut­no naj­lu­đa at­mos­fe­ra što se ove vr­ste mu­zi­ke ti­če. Sa dru­ge stra­ne, ako gle­da­mo fe­sti­val­sku ma­pu Evro­pe, re­ci­mo da bih bio ja­ko sre­ćan da za­svi­ra­mo na Wacken-u u Nje­mač­koj ili Tu­ska fe­sti­va­lu u Hel­sin­ki­ju. A, opet, ako me pi­taš za ze­mlju u ko­joj bi­smo naj­ra­di­je svi­ra­li, mi­slim da su Nje­mač­ka i Ame­ri­ka po­seb­ne po pi­ta­nju tr­ži­šta i pr­o­bo­ja, a ja bih lič­no naj­vi­še vo­lio da svi­ra­mo u Ju­žnoj Ame­ri­ci i Ja­pa­nu - ka­že Aca.
Za­što su do­ma­ći ro­ke­ri to­li­ko inert­ni ka­da je ri­ječ o mejnstrim mu­zi­ci na TV i ra­dio ka­na­li­ma, jer mi se či­ni da če­sto la­men­ti­ra­ju nad svo­jom sud­bi­nom (za ko­ju su, dje­li­mič­no) i sa­mi kri­vi, a ne­ma­ju ne­ke ide­je ka­ko to da pro­mi­je­ne?
- Ni­je to pi­ta­nje inert­no­sti već pri­stoj­no­sti. Ro­ken­rol je svi­jet za se­be ko­ji ni­je na­u­čio da kra­de od dru­gih ono što mu se svi­đa pa da to pred­sta­vlja kao dio se­be, ni­je na­u­čen da gle­da u tu­đe dvo­ri­šte i ni­je od onih ko­ji su sat­ka­ni od ša­blo­na da ‘kom­ši­ji crk­ne kra­va’. Ni­smo mi ti ko­ji se lak­ta­ju, pod­me­ću no­gu dru­go­me, tu­ra­ju kli­po­ve u toč­ko­ve i slič­no. Ne. Mi tje­ra­mo svo­ju pri­ču bes­kom­pro­mi­sno i tvr­do­gla­vo, a ti ko­ji su od mejnstrim mu­zi­ke na­pra­vi­li ovo što ona da­nas je­ste su di­rekt­no od­go­vor­ni i za to što nam se dje­ca mla­te do smr­ti, što iz­la­ze na­o­ru­ža­ni u po­noć, što vo­ze pi­ja­ni, što po sva­ku ci­je­nu tra­že svo­jih pet mi­nu­ta sla­ve, što bes­kru­pu­lo­zno ga­ze pre­ko le­še­va sa­mo da ugo­de svo­jim ni­skim stra­sti­ma i po­kva­re­noj ma­šti, što gi­nu bez­ve­ze... Od­no­sno, što su od svo­jih ži­vo­ta na­pra­vi­li su­ro­gat re­a­li­ti šou pro­gra­mi­ma i što ako ih Ve­li­ki brat ni­je vi­deo na Ju­tju­bu on­da kao da i ne po­sto­je. Uop­šte, ovo i ni­je pi­ta­nje na ko­je ro­ke­ri tre­ba da od­go­va­ra­ju. Od­go­vor tre­ba da da­ju ured­ni­ci mejnstrim pro­gra­ma, a ro­ke­ri ima­ju šta da ka­žu ako im se da vri­je­me i mje­sto da to ka­žu.
Da li bi Orthodox Celts pred­sta­vljao Sr­bi­ju na Evro­vi­zi­ji i da li bi u tom slu­ča­ju pri­sta­li da pro­mi­je­ni­te svoj ža­nr?
- Svo­je­vre­me­no smo htje­li da uče­stvu­je­mo, čak smo i ima­li sprem­nu pje­smu i po­sla­li je, ali ni­smo mo­gli za­to što pra­vi­la Be­o­vi­zi­je na­la­žu da pje­sma mo­ra na do­ma­ćem iz­bo­ru da se ot­pje­va na srp­skom je­zi­ku. Na­rav­no, na­ša je, kao i sve osta­le bi­la na en­gle­skom. Pa­ra­doks ci­je­le pri­če je što bi na fi­nal­nom iz­bo­ru mo­gla da bu­de pje­va­na na en­gle­skom. A pro­mje­na žan­ra ne do­la­zi u ob­zir! To bi on­da bio ne­ki dru­gi bend.
Iza kog al­bu­ma bi Aco Sel­tik vo­lio da bu­de pot­pi­san a ni­je nje­gov?
- Pa, sko­ro kom­ple­tan opus gru­pe Jet­hro Tull do­la­zi u ob­zir, a tu su, na­rav­no, i Pi­e­ce Of Mind gru­pe Iron Ma­i­den kao i cio opus sre­di­šnjeg di­je­la nji­ho­ve ka­ri­je­re, al­bu­mi The Po­gu­e­sa i još što­šta.
Ka­kvo je va­še mi­šlje­nje o ri­ja­li­ti pro­gra­mi­ma i da li bi­ste ušli u ne­ki od njih?
- Ig­no­re je iz ra­ja iza­šao, ne bih ušao ni­ka­da i ni po ko­ju ci­je­nu, ma­da su mi nu­di­li i to ali sam im po­sle dru­gog po­zi­va za­bra­nio da me zo­vu, i že­lim im sve naj­go­re!.
S ob­zi­rom na to da je Aca ve­li­ki na­vi­jač Sel­ti­ka i je­dan od pred­vod­ni­ka fan klu­ba u Sr­bi­ji, nor­mal­no je bi­lo da mu po­sta­vi­mo i fud­bal­sko pi­ta­nje. A ono je gla­si­lo - ka­da će Sel­tik bi­ti pr­vak Evro­pe?
- Bio je već, ne­ma po­tre­be da po­na­vlja­mo.A.Š.